Hrana neka lek tvoj bude, lek tvoj neka bude hrana

” Hrana neka lek tvoj bude lek tvoj neka bude hrana”. Ovu  čuvenu rečenicu izgovorio je Hipokrat otac medicine i filozofije.

Baveći se proučavanjem  ljudskog zdravlja posmatrajući brži i efektivniji oporavak kod nekih bolesti razumeo je vezu između hrane i uzroka mnogih zdravstvenih tegoba kod ljudi.

No on nije bio jedini u toj ideji su mu se pridružili Glen, Paracelzijus i drugi.Sa današnjeg stanovišta  stvari  su se znatno promenile mada su u svojoj osnovi ostale iste.

Zagađenost vazduha je velika tako  vode  zemljišta. U poljoprivredi se koriste  vrlo često i nestručno hemijska sredstva, pesticidi herbicidi fungicidi i slično za zažtitu od korova i raznih insekata, a onda opet dodatak hemije kako bi proizvod mogao duže da stoji u rafovima supermarketa  da makar prividno ne gubi vrednost.

Hrana sama po sebi ne može biti kategorija leka ona nije samo ni gorivo za naš organizam nije ni metod za prevenciju zadravlja kao  ni alat za redukciju telesne težine.

Hrana je mnogo više od  svega toga hrana je ,izvor užitka te je nerazdvojivo povezana sa ljudskom psihom i socijalnim interakcijama.

Princip je kao i u svemu uspostaviti balans i naći holistički metod ishrane za svakog ponaosob, jer ono što jednog leči  drugom škodi  i obratno.

Pravila zdravog života nisu samo tehničke već i moralne prirode, ako se kajemo danas za  preveliki unos šećera ili masti sjutra već bi trebali napraviti redukciju i pomći svom organizmu svesno da se očisti i regeneriše od toksina.

Važnost prirodne hrane za čovekov oganizam

Za čoveka je naročito važno da upotrebaljava najviše i najčešće prirodnu hranu,jer ona pomaže da se zadovolje sve fiziološke potrebe  ljudskog organizma uporedo   vrši se i prirodna suptilna  detoksikacija i podstiču se zaštitni mehanizmi u čovekovom organizmu.

Savremena medicina ne posmatra više bolest samo kao prisustvo štetnih faktora u organizmu već kao odsustvo korisnih elemenata bez kojih nastaju razna oboljenja.

Deficitarne materije su  u prvom redu vitamini, minerali zatim i belančevine, organske kiseline, biljne masti i eterična ulja  koja se najboljim delom nalaze u povrću i utiču na fizičku i mentalnu kondiciju čoveka smanjujući  njegovu radnu sposobnost.

Zajedno sa bioaktivnim materijama iz lekovitog bilja,svežeg voća i povrća mineralnih voda  i drugih prirodnih izvora čine nezamenjivi deo prirode neophodne za čovekovu krepkost i vitalnost.

Voće je najbolje jesti ujutru

Voće je najbolje jesti ujutru,jer organizam onda crpi najveću količinu vitamina.

ANANAS

Sadrži ugljene hidrate ,kalijum, kalcijum, vitamin C.Veoma je dobar u borbi protiv celulita i stvaranja bora.

Dobro pomaže kod lošeg varenja, upale pluća sunčanice, alergije i peckanja u grlu.

Sadrži veliku količinu šećera pa bi dijabetičari trebalo da ga izbegavaju.

Banana

Ima visok procenat vitamin B i veoma je pogodna pred spavanje za umirivanje nervnog sistema i protiv nesanice.

Njena dobra strana je što daje osećaj sitosti, dobra je za stomak i organe za varenje.

Breskva

Sastoji se od velikog procenta vode i vitamina  C i B.Dobra je za krvne sudove,organe za varenje pomaže kod kašlja i lošeg varenja.

Smokva

Smokva je niskokalorično voće. Sadrži vitamin C i B .Jača imunološki sistem  i organe za varenje.

Sušene smokve imaju veliku količinu šećera pa se ne preporučuju dijabetičarima i osobama sa povišenim holesterolom.

Jabuka

Jabuka je voće koje sadrži  dosta vode  i vitamin A,B,C.

Veoma je bitna kod nege zuba najbolje je jesti neoljuštrenu,jer se u kori nalazi najviše vitamina(organsku jabuku predhodno držati u rastvoru vode i zeolita ili sodibikarboni).

Jabuka je  odlična za jačanje krvnih sudova,detoksifikaciju jetre(sok sveže jabuke)  organima za varenje.

Uputi oko pravilne pripreme voća i povrća

Voće i povrće treba dobro i temeljno  oprati pre korišćenja. U napravljen rastvor zeolita, gline ili rastvora sode bikarbone  voće i povrće treba potapati  da bi se otklonila štetena vibracija i prljavština, zatim oljuštiti i ponovo  dobro oprati.

Voće i povrće treba uzimati što više u sirovom stanju u obliku salata koje treba pripremati neposredno pred jelo.

Zamrznuto ili konzervirano voće?

Mnogo je bolje koristiti zamrznuto povrće ili voće od uvelog ili konzerviranog.

Zamrzavanje na niskim temperaturama, ono zadržava  hranjive sastojke i energetsku vrednost koja je postojala u momentu zamrzavanja.

Prilikom kuvanja ne treba predhodno odmrzavati  namirnice, već ih naliti  hladnom vodom i postepeno zagrejavati.

Prilikom kuvanja koristiti što manje vode i slabiju temperaturu i kuvati hranu što je moguće kraće.

Dodatni saveti

Korišćenje sode bikarbone prilikom kuvanja povrća nije poželjno jer uništava vitamin B1 i vitamin C.

Pripremajte i kuvajte hranu  istog dana kada je uzimate  jer nakon 48 sati ona gubi  svoju bioenergetsku vrednost.

Dok prirpremate hranu budite prisutni u svesti,budite u molitvi raspoloženi i srećni jer se tako dodaje najlekovitija i najukusnija energetska esencija koja napaja i telo i duh Vas i vaših najmilijih -LJUBAV.